ПОТУКАО КАТАЛОНСКУ И ОСМАНСКУ ВОЈСКУ! Знате ли ко је био војвода Новак Гребострек?

Велики војвода Новак је био српски племић и најбољи војсковођа краља Милутина, који се највише прославио ратујући против Турака у Малој Азији.

По одређеним изворима, био је отац кесара Војихна, а деда Јована Александра, бугарског краља и Јелене, жене цара Душана Силног.

Новак Гребострек је био војсковођа тада увелико модерне и добро обучене српске војске, а као један од најистакнутијих ратника краља Милутина добио је достојанство витеза и био прва позната историјска личност која је носила титулу великог војводе.

Почетком XIII века, Каталонска компанија, иницијално унајмљена од стране римског царства као заштита, окренула се против свог налагодавца увидевши њихву тренутну слабост. Без превеликог отпора, пљачкали су, освајали територије и практично загосподарили скоро читавом Тракијом, кренувши ка Светој Гори, а заједно са турским племеном Каји и ка Цариграду.

С обзиром да је у том периоду већинско становништво Тракије било српско, краљ Милутин одлучује да стане на пут скупини разузданих пљачкаша и турских освајача. Иако му је из Константинопоља тражио помоћ таст, цар Андроник II, одређени извори указују да су српска и византијска војска деловале одвојено.

Милутин шаље Новака Гребострека на челу са 2000 елитних тешких коњаника, који у неколико битака са лакоћом растура Каталонску и Османску војску, а 1312. у финалној бици на Галипољу, у силном налету тешко оклопљена српска коњица разбила је турску војску не дозволивши им да побегну на своје лађе. Свега неколико десетина турака је преживело, а и сам турски војсковођа Халил-паша је пао. Овим поразом је за неколико деценија одгођена турска инвазија на Балкан и освајање Цариграда. Иако је Византија била немоћна и неспремна за рат, постојала је српска држава која је у то време неоспорно била најјача сила у успону.

Након победе, војвода Новак је био једини Србин коме је организован тријумф у Константинопољу, и једина личност која се именом спомиње у средњовековним „Животима краљева и архиепископа српских“, а да није члан владарске породице Немањића, ни архијереј.

ИЗВОР: Zmajevit