Пуковник Жак Хогарт: Британски САС и Американци нападали Србе, њихове манастире и избјеглице
Жак Хогард је био један од првих западних официра који су ушли на територију Србије након потписивања Кумановског споразума 1999. године.
Жак Хогард је био један од првих западних официра који је ушао на територију Србије након потписивања Кумановског споразума 1999. године, и тамо је видио да информације које су добили од НАТО команде не одговарају истини.
Схватио је да нема хуманитарног рата, али напротив – као теренски официр видио је да су терористи ОВК константно под контролом њемачких и британских војних служби, чак и када су нападали српске цркве, манастире и избјегличке колоне одмах по завршетку рата и у току НАТО бомбардовања.
Због тога је његова јединица у неколико наврата ушла у оружани сукоб против ОВК и Британаца који су често виђени у јединицама ОВК.
Једну деценију и по касније, пуковник Хогард, који је недавно објавио књигу „Европа је умрла у Приштини“, говорио је о детаљима рата на Косову.
“Британци су имали најближе контакте са ОВК. Војници 20. САС пука су заправо били ангажовани са ОВК, они су им пружили логистику и обучавали их. То је оно што сам лично открио на терену – рекао је Жак Хогард.
“Када су припадници ОВК из засједе напустили конвој српских избјеглица, а напад је извршен уз подршку Британаца, позвао сам српску бригаду у повлачење, коју је предводио пуковник Серковић, да се врате и зауставе албанске агресоре, што су они учинили. ”Када су српски цивили побјегли из Пећи, напали су их албански терористи. Узео сам хеликоптер и растјерао их из ватреног оружја из ваздуха.
Улога Британије у исламизацији Балкана
Неколико минута након што је акција завршена, добио сам позив од британског генерала Масона, који је питао како долази, и да ли је могуће да је ватра отворена против његовог народа. Одговорио сам: ‘Не могу да разумијем вашу спецификацију. Јединице су стале на страну разбојника који пуцају на цивиле. – Масон је био тих, – рекао је Хогард.
Жак Хогард ће бити запамћен као официр који црта линију разграничења на Ибру у Митровици, који ће касније постати граница сјеверног Косова.
Када смо стигли у Косовску Митровицу, постојао је висок ризик од сукоба. Тензије су биле јаке, а ситуација хитна. Мој задатак је био да одвојим супротне стране и подјела на ријеци Ибар изгледала је као најбоље рјешење. Одлучио сам да раздвојим двије заједнице на мосту. Све сам урадио сам.
Понекад су неке ствари много лакше постићи него што мислите. Како је дјеловала ОВК? – Узели су имовину, етнички очистили и испразнили читаве градове за једну ноћ, као што се то догодило и Вучитрну. Убијали су, појединачно и масовно. Надам се да ће се ускоро њихови лидери суочити са правдом.
”Једном смо пронашли списак Срба за погубљење. Било је имена неких Албанаца нелојалних према ОВК. Ми смо ове документе предали нашим надређенима, али то је све – нисмо више ништа чули о том питању. Чињеница да је ОВК била привилеговани саговорник ЕУ, представља искривљавање историје, кршење међународног права и ретроградацију цивилизованог свијетa.
– Православна црква Самодрежа у Вучитрну, посвећена Св. Јовану Крститељу, позната по заједништву војске кнеза Лазара прије Косовске битке (1389.), је оскрнављена и уништена. Годинама служи као мјесто на којем се одлаже смеће.
Сједињене Државе су имале интерес да ослабе и разбију Југославију и Србију, јер је Србија природна подршка Русији у региону. Уништавање Југославије било је корак ближе Русији. Посљедица коју данас видимо у Украјини.
Такође, Њемци су имали традиционални интерес за уништавање Србије.
Постоје и други стратешки разлози у веома важном региону, као што је Балкан, и политичким мотивима да се Европска унија забрани стварањем микродржава на европском тлу. Уосталом, ту су били и лични уносни интереси. Медлин Олбрајт и Весли Кларк сада су дионичари великих предузећа на Косову, колико ја знам.
Веома сам забринут због ситуације у свијету. Ми увек мислимо да неће бити рата, али се испоставља да претходни није био последњи … Босна и Косово су били тачна слика онога што ће се десити касније, са истим начином дјеловања, и истим актерима, али у на другом месту (мјестима).
Што се тиче Косова, то никада неће бити сувјерена, независна држава. Постоје два могућа решења: она ће се вратити у Србију или се придружити “Великој Албанији” – оној која је виђена на мапи током недавне фудбалске утакмице у Београду.
Али таква Албанија би била ефемерна (трајаће кратко вријеме). Без обзира на дневну политику, Срби се никада неће помирити са трајним губитком своје историјске, културне и духовне колијевке. Ако имате негдје већину становништва, то не значи да то постаје ваша национална држава.
Цијела историја Косова и Метохије исклесана је у камену. Било би то као да је Сент-Денис, са некрополом француских краљева, постао независан због великог броја муслимана који тамо живе и зато што су неки одлучили да нас бомбардирају у њихово име.
Нема коментара:
Постави коментар