Необјављена документа њемачке владе потврђују америчке планове да се уништи Србија, пише италијански портал АнтиДипломатико (L’AntiDiplomatico), објављујући екслузивно документа која ћемо приказати и ми данас.
Ради се о отвореном писму њемачког посланика и бившег потпредсједника парламента Европе Вилија Вилмера тадашњем њемачком канцелару Герхарду Шредеру у којем му јавља о резултатима конференције у Братислави, одржане годину дана од бомбардовања СР Југославије, преноси ИН4С.
Закључци изведени на тој конференцији су више него монструозни. Силе НАТО су у детаље разрадиле план уништења Србије, наводећи између осталог да је то поправка пропуштене шансе америчког генерала Двајта Ајзенхауера да војно окупира Југославију након Другог свјетског рата.
Предстаници НАТО држава те су те 2000. године нагласили као приоритет да јужна српска покрајина мора бити призната као независна албанска држава која би моментално постала НАТО чланица. Дакле, они никада нису намјеравали да испоштују Резолуцију 1244. Штавише, СР Југославије је проглашена нелегалном државом.
„Србија мора бити искључена из европског развоја“, наводи се закључцима конференције.
Распарчавање државе и уништење једног народа као примјер за остале
„Ова веома важна документација коју смо превели и комплетирали, потврђује на трагичан начин оно што је говорено, понављано и документовано од стране свих оних који су, без резерве и оклевања, одмах постројили против ‘хуманитарног рата’ према СР Југославији, идентификујући га као апсолутно агресиван рат, са објективним геополитичким и геостратешким намјерама и циљевима уперени против права, демократије, слободе“, истиче се у чланку АнтиДипломатика.
Нажалост, ово није схваћено или многи нису жељели из „политички коректних“ мотива да схвате, наводи се даље.
„Њихова нова ‘лабораторија’ управљања свијетом прилагођена је времену ‘људских права’ и ‘обојених револуција’, ‘хуманитарних интервенција’ и ‘одговорности да заштитом’, ‘слободама грађана’ итд. Свој први експеримент је имала на југословенском тлу и Србији“, наводи се у тексту.
Крајем априла 2000. године њемачки посланик Вили Вимер пише писму Шредеру подсјећајући га на конференцију одржану у Братислави коју су организовали представници америчког Стејт департмента и Републички института за спољну политику.
Тема је била проширење НАТО-а на Балкан. Конференцији су присуствовали највиши функционери НАТО земаља (премијери, министри одбране, министри спољних послова), каже Вимер у писму.
Портал подсјећа да су на састанку учестовали и чланови најмоћнијих свјетских елита: Билдерберг групе, Инситута Карнеги, „Страног савјета“ Америке итд. Примијећено је и присуство еминентног албанског и сепаратистичког интелектуалца из Приштине, „магната косовских медија“ и члана Билдерберг групе – Ветона Суроија.
Након конференције, 2. маја 2000. године потпредсједник тадашњег Европског парламента и посланик Бундестага Вимер обавјештава Шредера о „криминалим“ намјерама учесника скупа против СР Југославије и српског народа, тј. плана НАТО лидера да се Србија „исјецка“ и тако „онеспособи“ како више не би могла функционисати као независна балканска држава, подсјећа се у уводу чланка.
Уништење Србије и повратак територијалности Римског царства
Докле иду амбиције, похлепа и злочинаштво европских и америчких лидера види се најбоље из извјештаја Вимера, који је закључке конференције свео на 11 тачака. Тражило се признање Косова* осам година прије него ће званично бити признато, иако је Резолуција 1244 обавезивала све на поштовање граница Србије као независне земље. Из закључака се виде геостратешки и геополитички планови у којима људски животи и њихове судбине нису важне.
1. Учесници конференције захтијевали су да НАТО државе на најбржи могући начин, што је прије могуће признају независну државу Косово.
2. Учесници ове евроатлантске конференције прогласили су СР Југославију нелегалном државом, и пред Хелсиншкин законом о неповредивости државних граница.
3. Европски правни поредак представља препреку за реализацију НАТО планова. За ове намјере погоднији је амерички правни систем.
4. Рат против СР Југославије представља поправку погрешног потеза генерала Ајзенхауера на крају Другог свјетског рата (да војно окупира Југославију). Америчке трупе морају овдје бити стациониране на заувијек, како би се исправила пропуштена прилика 1945. године.
5. Земље НАТО су ушле у рат против СР Југославије како би и де факто отклониле препреке и дилеме које су се појавиле након усвајања НАТО-вог новог „Стратешког концепта“ у априлу 1999. године, а који је представљао европски напор да се претходно обезбиједи мандат УН-а и ОЕБС-а.
6. Без омаловажавања веома важне касније легалистичке европске интерпретације како је НАТО интервенција ван граница Алијансе против СР Југославије била изузетак, јасно је да ово представља преседан, на који ће се било ко, било када моћи по пореби позивати те да ће након овог примјера услиједити многи други.
7. Било би добро, током наредног НАТО проширења да се поврати територијална ситуација између Балтичког мора и Анатолије каква је постојала за вријеме Римског царства, у вријеме његовог највећег ширења и моћи.
8. Из ових разлога, неопходно је Пољску опколити са сјевера и југа са демократским земљама (читати чланице НАТО-а), док ће Румунија и Бугарска служити као коридор до Турске. Србија стога (највјероватније ради несметаног америчког војног присуства) мора бити искључена из европског развоја.
9. Сјеверно од Пољске мора се у потпуности преузети контрола над изласком Санкт Петерсбурга на море.
10. У свим процесима, права људи на самоопредјељење би морала да имају предност над било којим правилом и међународним законом.
11. Тврдња да је НАТО током бомбардовања Југославије прекршио сва међународна права, као и све одредбе међунарног права уопште није ни узимана у обзир“.
У закључку писма Шредеру, Вимер упозорава да су Американци спремни да прекрше све међународне правне норме како би остварили сопствене интересе, што је био узрок и претходна два свјетска рата.
„Сила је изнад закона. Кад год јој се испријечи међународни закон, он мора ибит уклоњен“, наводи Вимер у писму и закључује:
„Када се тако нешто догодило са Лигом народа букнуо је Други свјетски рат. Начин мишљења који у обзир узима само лични интерес можемо описати само као тоталитаризам!“
Извор: Восток
Нема коментара:
Постави коментар