MAKEDONSKI ISTORIČAR ŠOKIRAO JAVNOST: Troja je bila u Srbiji! EVO DOKAZA GDE JE BILA…

 

Istraživač Ilija Ogorelica tvrdi da se drevna Troja nalazila nadomak Beograda, tačnije na tromeđi naselja Rušanj, Ripanj i Lipovačke šume.

Međutim, Ogorelica nije jedini koji smešta Troju nadomak prestonice Srbije, jer istog mišljenja je i makedonski istraživač Vlado Pavlov.

Pavlov, za razliku od Ogorelice, smatra da se sam grad Troja nalazio na planini Avala tj. na lokaciji grada Žrnov koji je porušio kralj Aleksandar I Karađorđević kako bi izgradio spomenik neznanom junaku.

Tekst Vlade Pavlova prenosimo u celosti:

Troja- Avala je povezana sa drevnom Brigijom, tesno povezana sa kultom ruke Ilije, Cara Carstva „Ilijade“, pretka Minoja- Mida (Mina-Riba), koji je uništio prestonicu Troje, zbog prisvojenja teritorije oko drevnog jezera Id, od strane Dardana, gde se odvijao Trojanski rat, koji je bio nalik na Svetske ratove, zbog tajne za „formiranje“ i trojstvo sulforota (kao posledica vulkana oko današnje Avale), živa (poznati rudnik nalazio koji se nalazio na danšnjoj Avali) i soli koja je iz drenog Panonsko-Pajonskog Mora punili su se i u jezeru Id.

Ova tri elementa sulfor, so i živa, su elementi po kojima je prepoznatiljiva najstarija Troja, prenesena u hrišćanstvo kasnije kao: Hristos, Sveti Duh i Bog, preko tečne žive koja ujedno predstavlja i Hermes Merkur.

Trojansko jezero Id je jezero kada. Na njegovom bregu se odbijao Trojanski rat 1250. god. p.n.e., poznat kao bratoubilački između Dardanaca – Kadmejaca sa jedne strane i Minjci- Spartanci (Argijanci) sa druge strane.

Da bi došli do željene stvari, zaboravimo Avalu-Troju, trebalo bi da znamo za početak da je danas i prisutna postojana pojava menjanja načina imenovanja državnih poslova iz vremena uspostavljanja sveukupne dominacije Rimske države na ovim prostorima.

Ovom prilikom ćemo spomenuti da je potmcima Ilije (Car Ilijade- Atlantiđana), Tribali su sebe i svoju državu zvali Srbi i Srbija, Skordi- Crnogorci i Crna Gora, Paonci i Traki kao Bugarska i Bugari, Makedonija zadržava svoje ime i naroda i države, ali je prošla kroz mnogo turbulencije da sačuva svoj identitet, nesumljivo zadržan u kontinuitetu od pojave Makedona, sina Minoj- Mida (Cara Brigijaca, koji susasvim identični sa Ilijadima) Za njih Homer objavljuje: Makedon za vreme Trojanskog rata vladao je Brigirijom, Iljadu nasleđujući od svog oca Minoja, Mida- Mina (Riba), gde je kasnije Brigija zamenjena u Makedonija. Minoj- Mida (Mina-Riba) je sin Tribala (teritorija koja se za vreme Rima zvala Srbija, a Tribali- Srbi).

Istina o Troji tesno je pozvezana sa rudnikom žive, rudnik koji je pak povezan sa jezerom i sa planinom Id, koja je prikazala svoju raskošnu lepotu svojom prirodom. Zbog gustih drva koje su nazivali „Id“. U sredini planine Id se nalazi pećina koja je postala slavna zbog kulta Venere, povezan sa rudnikom za živu. Tu je predstavljen početak formiranja otadžbine poznatih Idejca…

Idejci- Daktili koji su pozvezai sa Trojom, a preko Troje sa današnjom Avalom. Prvi su pronašli dvojnu upotrebu železa. Poznati su kao Minojci- Rudari.

Jezero je deo drevnog Panonskog-Pajonskog Mora, a za sve ovo potvrda je Pod-rid na Kalemegdanu klesan na kamenu.

U poznatom andergraundu bile su pronađeni fosilni ostaci od školjki, koje potiču sa brega obale drevnog Panonskog mora (Paonsko). Kada smo kod Avale i Kalemegdana kako deo od grada sa prestonicom Troje, moramo da priznamo da su povezani sa velikim podzemnim tunelom koji su pomogli rodonačelniku drevnog Rima: Enej, jedini preživeo sin Trinajsko-Dardanski kralj Prijam, koji je sa svojim sinom Askanijom, preko podzemnog grada (pod Avala, Kalemegdan), stigli do do današnje Rumunije, odakle se pokoljenje jedinstvenog preživelog Dardano- Trojanac prebacuje u oblast Lacija u Italijim, formirajući Rim. Kao argument ovde se nalazi i najveći rezervoar za vodu, kasnije poznat kao Rimski bunar, koji je služio snabdevanje vodom drevnih Trojanaca.

Sreća nije imao otac Prijam, kao i sin Hektor, koji je ostao da nam svedoči danas Kalemegdan, za „megdan“ dvojice najvećih junaka u tadašnjem svetu Hektor i Ahil. Posle ove bitke Minoj će vratiti Elenu (Bela Zara), a Troja više nije postojala sve do vremena Aleksandra Makedonskog, koji ponovo obnavlja drevni grad Troju, današnju Avalu i Kalemegdan.

Avala je od uvek važila za Triumfalnu kapiju Beograda, sa oblikom piramide, gde na vrhu nad gradom Troja (poznat kao Žrnov, kasnije), nalazila se prestonica Trojanaca, prestonica koju su prisvojili od svoje braće Tribala i od kojih potiče Minoj- Mina. Oni su ostali ovde, na ovo dominantno mesto, koje nam i danas svedoči pogled i dominaciju nad celom okolinom. Vrh je uvek bio koristan za utvrđenu prestonicu Troje, a pod njom grad Troja koji se prostirao niz celu piramidu, zahvatajući veliki rid Kalemegdan, kao pristanište.

Svi smo svedoci pada Troje, sa „drevnim konjem“, budući da su posle desetogodišnje opsade oko jezera ID, koje je ostalo kao deo drevnog Panonskog mora, rešili da uđu u grad a preko njega u prestonicu Troje, za koji je zbog njegove veličine, čak i ulaz u grad Troja bio raširen.

Za ovo danas nam svedoči skica Avale, gde svako može da zabeleži da je ulaz u grad razrušen. Sa još lukavstva minojsko-spartanskih vojnika uspeli su da uđu u grad i da ga osvoje, a kasnije i skroz da ga unište. Veličina drvenog konja nije slučajno bila tako izgrađena da ne bi mogla da prođe kroz gradska vrata grada Troje (Žrnov).

Ovo su nekoliko bitnih argumenata koji su povezani sa drevnom Tribalskom, prestonicom Troje osvojene od Dardana, koji je na račun svog bratanca proširio svoju teritoriju, preko današnjeg Skoplja, Kosova, Medveđe, Preševa. Zauzeli su i današnji Beograd (Avala, Kalemegdan) proterujući Tribale, među kojima i dva sina Tribal- Minoj i Agememnom, zbog velikog rudnika žive i velikih rudnih bogatstava Trribala (po kojem je dobio ime Tribalov sin, Minoj i Minojci)

Svako preko mape Avale može da se orijentiše u gore navednom tekstu i da spozna naše dokaze za Troju u današnjoj Srbiji, a pritom suprotstavljajući se Šlimanu i Troji u Turskoj, kao i mnogobrojnim našim prijateljima koji tvrde da je u Crnoj Gori. Drugačije, uništavanje Troje-Avale se poistovećuje i sa uništavanjem drevne Atlantide.

U produžetku nekoliko argumenata za Atlantidu i veliku kataklizmu koja je izmenila cele kontinente, a ne more, jezera, reke, države… odatle i naš argumen za Avalu- Troja na jezeru Id, kao ostatak od drevnog Panonskog-Paonskog mora.

Postojali su sveštenici jednog plemena iz drevne Atlantide koji su predskazali sudbinu Atlantide i velike vodene pustinje za vreme velikog potopa.

Dešavanje zbog koje su na zlatnim pločama izgravirali istoriju, kartu sveta, zvezdano nebo, istinita i napredna naučna i božanstvena znanja, kao i shvatanja antigravitacije, psihičke energije i životnih sila.
Zlatne ploče, knjige i druge mnogo značajne predmete za „super- intelektualce“ bile su sakrivene u kamenu pećine za naredna pokoljenja da saznaju njihovu istinu drevne prošlsti Atlantide.

Kao rezultat podizanja zemlje sa morem, klima se ponovo izmenila na planeti zamlji, gde je mnogo umrlo zbog novog ledenog doba i razređivanja vazduha. Oni koji su preživeli su predci najstarije civilizacije danas. Preostali od „Besmrtnih“ koji su bili spašeni kada je sveto ostrvo nastradalo, našli su pribežište u velikoj pustinji Gobi, gde opstaju i dan danas.

Deo od „preživelih“ postali su preci žitelja Tibeta, drevnih Agrinaca, a drugi deo je otišao na planinske predele Himalaja, kao i u oblast Bela Zara ulazeći u sastav samadije, čuvajući sami sebe i božanstveno znanje, poznato kao Minoj, Faraon, Hristos…

U oblasti Bele Zare bile su sakrivene zlatne ploče, knjige i instrumeni koji kasnije svedoče o drevnom božanstvenom saznanju. Sa ovim saznanjem bila je zadojena četvrta civilizacija- Atlantida, a mnogi će potvrditi da su bili spašeni samo: Bogo- bojažljivi, oni sa čistom dušom ili ljudi sposobni da se oslobode od negativne energije, što je osnovni preduslov za ulaz u somadi stil.

Bili su spašeni i oni čija su kopna zajedno sa zemljom se izdigla iznad mora gde su živeli.

Ovo potvrđuje i ostrvo Platona i ljudi koji su ostali živi samim podizanjem kopna sa zemljom iznad mora (Bela Zara), kao argument da ovi ljudi nisu izgubili božanstveno znanje i značenje o tehnoligiji, posebno „tajnu vode“. Ova grupa „atlantiđana“, koja je živela na ostrvu vršila je uticaj na razvoj poslednje pete civilizacije (arijevske), koja se rodila na ostrvu koji se podigao iznad mora.

U knjizi „Tajni doktorat“ gradnju piramida u Egiptu pripisuju atlantinjima sa ostrva Platon, Bela Zara, ostrvo koje je izvršilo najveći pozitivni uticaj na drevni Egipat: Dinastija najstarijih Egipćana je savladala sve tajne božanstvenog znanja „belih atlantiđana“, iako u njihovim venama nije tekla krv atlantiđana.

Pre 11.000 god. atlantiđani sa ostrva Platon, Bela Zara, na nebu su zabeležili „novu zvezdu“, poznatu pod imenom Hristov Monogram, tesno pozvezanu kasnija sa so Cezarion (Isus). Zvezda se povećala i ubrzo zračila neizdrižvom toplotom. To je bila kometa „Tifon“, po Nostramusu, koja je pala na planetu Zemlju. Kao posledica pada komete na ostrvo Platon, Bela Zara, je potonuo i sa njim su iščezli i poslednji Atlantiđani.

Ova kometa je probila zemljinu koru, izlivajući magmat u more. Ogromna količina pepela i pare se digla u atmosferu, pa se kao posledica toga, na planetu zamlju spustila dugogodišnja tama.

Naša peta civilizacija- arijevska, koja se začela u to vreme, ponovo je zapala u teške životne uslove.

Ovo potvrđuje veliko pomeranja tektonskih ploča, kao i kasnije izlivanje Panonskog mora, posle čega je nastalo današnje Jadransko more. Kao odgovor da se Troja istinski nalazila na beru jezera Id, ostatak drevnog Panonskog mora.