ПРОФЕСОР СА ХАРВАРДА ЗАТАЛАСАО ЕВРОПСКУ ЈАВНОСТ –Срби су најстарији народ…

Анатолиј Алексејевич Кљосов, професор биологије Харвадског универзитета у свом научном раду изнео је тврдње да је српски ген стар 12.000 година и да потиче од Нојевог сина.

Ако је ДНК анализа, која оставља трагове о свакој индивидуи на планети и ако је она открила да је Дарвин подметнуо лажне кости да би подупро своју теорију еволуције, онда нема ниједног разлога да се сумња у научни рад Анатолија Алексејевича Кљосова, професора биологије Харвадског универзитета који тврди да је управо овом анализом доказано да су Срби пранарод данашњим Словенима и многим другим народима Европе чији је ген стар 12.000 година!

Амерички научник са Харварда, руског порекла Анатолиј Кљосов који је и председник научне консултативне управе Међународног генеалошког бироа у свом научном раду каже да су у ствари и Руси потомци оних којима је прапостојбина била на територији Балкана, то јест данашње Србије, Босне, Црне Горе и Македоније.

– Српски гени (Р1А1) су стари 12.ооо година наспрам других који су од 4 – 7 хиљада година. Сви народи (осим два) у Европи имају преко 40% српског или прасрпског гена – тврди овај научник.

Ако је судећи по мапи Српског гена која је урађена по студији овог научника овај ген – преко 60 одсто имају становници данашње Србије, БиХ, Хрватске, Црне Горе, Данске, Северног дела данашње Немачке, као и Јужног дела Скандинавије, али и доброг дела Велике Британије.

Према овим налазима носиоци Р1а1-генетске ознаке, на Балкану су живели још пре неких 12.000 година. После нешто више од две стотине поколења они одатле избијају на источноевропску равницу, где се пре 4.500 година појавио предак савремених Руса и Украјинаца рода Р1а1.

Према тврдњама Др Кљосова може се закључити и да данас “србују” они који у својим генима ни немају српско порекло што се ДНК анализом може лако открити.

Кљосов у свом научном делу даје историју руског народа од библијског Јафета, сина Нојевог, до његових дана. На једном месту, међутим, аутор пише како су се Јафетови потомци населили прво у доњем току Дунава, данашњој Србији, да би затим неки од њих отишли на север.

Руска историографија је ове податке одувек узимала за озбиљно, па се у руским школама учило како су они дошли “са оне стране Карпата”. За њих су “оне стране Карпата” овај део где данас живе Срби, који су, у ери љубави са Совјетима, ову лекцију из историје дословно преписали и пренели у своје уџбенике. За Србе, међутим, Несторове “са оне стране Карпата” треба да гласе “са ове стране Карпата”. Тај део овде никада није схваћен.

Професор са Харварда и оснивач Руске академије ДНК – генеалогије каже да је у динарским пределима бивше Југославије примећена је велика учесталост гена који је, због свог налазишта, међу лаицима понео име “илирски”. Стручњаци су му, међутим, дали доста сувопаран назив И2а2-динарик (ово се зове хапло група, скраћено хпг).

Доктор наука Анатолиј Алексејевич Кљосов је председник научне консултантске управе Међународног генеолошког бироа и профессор биологије на Харвардском универзитету. Највећи је живи стручњак за хпг Р1а1 која је типична за све Словене. Ова хапло група је у већој или мањој мери заступљена међу свим словенским народима, али у значајној мери и међу највишим кастама у Индији.

На основу постојећих мутација, које је веома студиозно проучавао, Кљосов је дошао до закључка да сви Словени потичу са Балкана. И то не било где са Балкана, већ из данашње Србије и Босне. Старост наших примерака Р1а1 је – 12.000 година. Од тада смо, значи, ми на овим просторима.

Старост примерака Р1а1 код највиших индијских каста је далеко млађа – негдеоко 3.850 година, што одговара времену доласка аријеваца на те просторе. Кљосов даље закључује да су Аријевци, у ствари, Словени који су са подручја Србије стигли до Индије.

Користећи најновија научна сазнања из генетике, професор Кљосов закључује да су се пре око 4.800 година Праевропљани из Подунавља поделили. Они који су пошли на исток постали су касније Словени, они који су кренули на запад постали су говорници такозваног Кентум језика, некада заједничког индоевропског говорног подручја.

– “Индоевропски језици” – тај еуфемизам је својевремено настао услед несхватања шта то повезује санскрит и његове варијанте, с једне стране, и европске језике, с друге. Сада је то постало сасвим јасно. Аријевски језици представљају основ и европских језика, и санскрита, и “индоевропских” иранских језика. На Дњепру, Дону и реци Урал нису живели “народи који су говорили на иранским језицима”. Словени су тамо живели, прасловени, аријевци, и то је био њихов језик. То су они свој језик донели у Индију, Иран, Авганистан – тврди професор.

По Кљосовљевим закључцима носиоци Р1а1 на Балкану су живели још пре неких 12.000 година. После нешто више од две стотине поколења они одатле избијају на источноевропску равницу, где се пре 4.500 година појавио предак савремених Руса и Украјинаца рода Р1а1.