Dr Danica Grujičić, direktor Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, rekla je da je od 1999. do 2018. zabeležen drastičan porast broja dece obolele od raka.
Tanjug/Sava RadovanovićOna je na predstavljanju monografije "Istina o posledicama NATO bombardovanja Srbije 1999. godine" iznela zastrašujuće rezultate istraživanja.
- Imali smo mnogo veći broj dece s malignitetima. Onda su kod dece i mladih počeli da se javljaju tumori koji nisu bili karakteristični za njihov uzrast. Primetili smo da su tumori počeli da menjaju svoju prirodu i postaju otporni na terapiju. Pored maligniteta kod onkoloških bolesnika, primetili smo patološke trudnoće, anomalije kod novorođenčadi, autoimune bolesti i sterilitet kod mladih bračnih parova - rekla je dr Grujičić.
Podsetila je i na razaranje životne sredine tokom bombardovanja i ukazala na to da je 1999. u ovom delu sveta napravljen ekocid, dok je danas zaštita okoline tema od izuzetnog značaja.
- U praksi imamo mnogo veći broj patoloških trudnoća, autoimunih bolesti, hromozomskih aberacija, kao i sterilitet kod muškaraca. Ove pojave prof. dr Slobodan Čikarić povezao je s povećanim nivoom radijacije kao posledice NATO bombardovanja, a na nama svima u nauci je da ispitamo i dokažemo da li je to uzročno-posledično povezano - rekla je prof. Grujičić.
U monografiji su izneti podaci za period od 1999. do 2018, a u tom vremenskom intervalu broj malignih oboljenja je statistički značajno povećan.
- Recimo, 2015. imali smo 38.000 novoobolelih i 21.000 umrlih. Pored svega toga, Srbija, prema podacima Evropskog informativnog sistema za obolevanje od raka spada u zemlje srednjeg rizika. Ali sve zemlje Balkana imaju visoku stopu smrtnosti obolelih od ove bolesti, što bi opet moglo da se poveže s posledicama radijacije - navela je prof. Grujičić.
Direktorka Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije smatra da je neophodno napraviti jedinstveni elektronski registar obolelih od kancera. Takođe, prema njenim rečima, neophodno da se na nivou države formira centralizovano telo u kom će biti stručni ljudi iz različitih naučnih oblasti koji će se baviti ispitivanjem posledica NATO bombardovanja i povezanosti s povećanjem broja obolelih od malignih bolesti.
Prisutnima se obratila i dr Zorka Vukmirović, koja je zajedno sa dr Grujičić autor monografije.
- Ova monografija je namenjena budućim doktorima, da uključimo mlade u taj nacionalni projekat koji zagovaramo četiri godine i istrajavamo u toj ideji. Napravili bismo metodologiju koja je univerzalna, ne bi bila samo za ovaj slučaj, nego i sve ostale - rekla je dr Vukmirovićeva.
Bombe sa uranijumom izručili na kraju rataGeneral u penziji Slobodan Petković rekao je da je agresor koristio municiju s osiromašenim uranijumom u bombardovanju, uprkos posledicama koje sa sobom nosi, da bi pokazao svoju snagu i ostavio u Srbiji radioaktivni otpad koji je bio dužan da skladišti po propisima, na svojoj teritoriji. - Najintenzivnija dejstva su bila na Kosovu i Metohiji na pravcu Prizren, Đakovica, Dečani, Peć i u rejonima Uroševac i Đurakovac. Bitno je istaći da je najveći broj udara izvođen u poslednjih 10 dana rata, što nedvosmisleno govori o namerama da se što više raketnog otpada ostavi u Srbiji - istakao je Petković. |
Нема коментара:
Постави коментар