Godina 1915. je bila vreme bolesti i vladavine tifusa, prestonica smrti je bila Valjevo, a najgori mogući scenario nije samo zadesio srpske lekare i njihove pomoćnike, već i strance koji su učestvovali u lečenju hiljada bolesnika.
Tako bespomoćni vojnici i civili su preživeli albansku golgotu, a spas pronašli na ostrvima Krf i Vido. Još 1915. poljski naučnik i lekar Ludvik Hiršfeld je došao u sam epicentar bolesti kako bi dao svoj doprinos u lečenju vojnika. Zahvaljujući velikim istraživanjima koje je sprovodio on je uspeo da utvrdi nekoliko sojeva tifusa, poput trbušnog, povratnog i pegavog, ali i da nađe rešenje za njihovo suzbijanje.Učešće u ovakvim požrtvovanim poduhvatima uzela je i supruga doktora Hiršfelda, Hana Hiršfeld.
Na molbu srpske Vrhovne komande, doktor Heršfild odlazi u Švajcarsku zarad kupovine opreme za novoformiranu Srpsku bakteriološku laboratoriju pri Sanitetskom odeljenju Vrhovne komande. Uspeo je, a ono što je uradio u nastavku ostaviće njegovo ime zabeleženo u srpskoj istoriji.
Naime, Hiršfeld će 1916. u Solunu iz krvi jednog srpskog vojnika izdvojiti soj paratifus, a već naredne godine napraviti vakcinu protiv trbušnog tifusa, paratifusa A, B i C, kao i kolere. Broj vojnika koji je do tada umro na Krfu iznosio je 10.000 (samo na Krfu!), a vakcina je došla u krajnjoj nuždi. Odmah je vakcinisano oko 110.000 vojnika, a jedan od prvih među vakcinisanima je bio vojvoda Živojin Mišić, tako da je se moglo krenuti oporavljenog stanja nazad u otadžbinu.
Uloga Hiršfeldovih se nastavlja u vidu bakterioloških kurseva, kurseva transfuziologije, a sasvim je jasno da su sva svoja potrebna znanja delili sa srpskom braćom. Konačno, Hiršfeld je unapređen u čin pukovnika srpske vojske i odlikovan Ordenom Belog orla.
Zanimljivo, ali ovaj doktor će na ovim prostorima dvati svoj doprinos i tokom Drugog svetskog rata, a od formiranja Kraljevine Jugoslavije priznanja neće izostajati.
Autor: Miloš Simeunović
Нема коментара:
Постави коментар