Окупација Косова и Метохије 1999. године, и немачких трупа у овом случају, остаће запамћена по злу и суровости. Међутим, суровост и лаж подржани су редом од западних медија чија немилосрдна анти-српска кампања траје до данас.
 |
| Немачки војници у Призрену, у тренутку док су на Ладу испалили преко 200 метака. |
- Напомена: текст је први пут објављен на КМ Новинама, 13. јуна 2015. године, под насловом "Свирепост Немаца и западних медија без граница - јун 1999. године".
Улазак немачких трупа на Косово и Метохију, у склопу окупације ове српске покрајине од стране НАТО-а 1999. године, пратиле су смрт, љагање, лажи и понижавања али увек Срба. Мртвих или живих њима је било свеједно.
Занимљиво је да је то прва уопште наоружана немачка експедиција ван граница своје земље од привремене победе фашизма (јер данас је заживео готово у пуној снази опет у Европи) и већ првог дана они су убили двојицу Срба.
Камера је забележила цивилно возило, жуту ладу, којом су Жарко Андрејевић и Славко Веселиновић1 покушали да спасу своје животе са намером да побегну из града. Наишли су на немачку експедицију која је без размишљања у њих сасула 220 метака, возача усмртивши на лицу места а сувозача тешко ранивши који је од тих повреда и умро.
Данас се смрт Србина не сматра страдањем ни у његовој земљи, посебно ако је усмрћен од неког члана (становника) Европске уније, камоли каква клевета или прогон да се сматрају страдањем. Али - јесу, наравно. И смрт и свака неправда нанета Србима представљају страдање, као што то важи за било ког другог човека на свету.
Тако су и двојица Срба наставила да страдају после невиђеног масакра од стране немачких војника.
Британски "Гардијан", извештавајући о овом догађају ослањајући се на немачке изворе при НАТО-у, преноси вест под насловом:
"Срби убијени док су "пијани" пркосили НАТО-у"2
"Тешка снајперска ватра поздравила је немачке јединице када су ушле у јужни град Призрен када су Срби у последњем моменту организовали отпор. Немци су узвратили ватру убивши једног и ранивши другог". У даљем правдању убица Гардијан наводи да се на Косову посебно истичу пуцњаве где се српске групе опиру НАТО-у.
Бестијалност немачких припадника окупационих снага огледа се у незамисливим лажима да су их српски снајперисти напали док су улазили у град и притом једног војника ранили у руку. Немци су "били приморани" да узврате и убили су их. Говорећи о измишљеним српским снајперистима немачки војник је рекао:
"Они (Срби) су свуда. То су пијанци са оружјем и бомбама у рукама"!
 |
| Немачки окупаторски војници гледају утакмицу. Призрен, Косово и Метохија. |
Ово указује на чињеницу да би Срби и даље били некажњиво убијани, наравно без повода, ако би се само однекуд осетио мирис алкохола макар то било и из прибора за прву помоћ окупаторских војника. "Срећом" Срби су, знајући какву им "слободу" окупација доноси, углавном са војском напустали и српске градове.
Извештавајући о овом убиству, "Вашингтон Тајмс"3, истог дана, пише:
"Цвеће се претворило у метке. Немци убили српске нападаче".
Занимљиво је да новинар "Вашингтон Тајмса" наводи дословце да је "само тренутак раније млади немачки војник мирно седео и разговарао са албанским дечаком на свом тенку Леполод 2 прекривеног ружама"којима су дочекани. Позивајући се на сведоке новинар даље пише да "сведоци кажу да су српски парамилитарци почели да пуцају на Немце и притом једног ранили у раме". Са сетом новинар примећује да су Албанци који су славили били принуђени да потраже заклон током пуцњаве која је трајала 20 минута. О снајперистима ни једног јединог слова.
"Бостон Глобе"4, такође истог дана кад и остали пише, упорно наглашавајући да су Срби били наоружани (иако је оружје тек касније пронађено у задњем делу аутомобила док из личног наоружања нису пуцали) да је на Немце отворена снајперска ватра. Занимљиво је да наводе да су немачки војници одмах затражили заклон и узвратили на снајперску ватру а у следећем пасусу каже да нису ни знали одакле наводни снајперисти пуцају које, узгред, "Њујорк Тајмс" не помиње, напротив. Такође, немачки војници који су тобож затражили заклон од снајпериста, својим положајем тела и понашањем показују да су заклон тражили само од возила које им је прилазило иако "у почетку није било јасно да ли су парамилитарци или цивили"."Бостон Глоб" подвлачи да је "пуцњава узнемирујући знак да се неки Срби неће тихо повући".
Дакле не полиција, не војска већ "неки Срби". Ово недвосмислено указује на мржњу коју су западни медији осећали према Србима генерално, иако су Срби били нападнути са свих страна што су као новинари морали да знају и знали су. Личним ставовима и својим извештавањем подржавали су убиства и прогон свих Срба. Без разлике, без кривице.
 |
| Немци, фашисти, са шиптарским савезницима у Пећи, 1944. године, злогласна јединица "Скендербег". |
"БиБиСи"5 се такође позива на сведоке који, по њима, кажу да су немачки војници отворили ватру на возило из кога је отворена ватра на окупљену масу на улици. О снајперима, барем по "БиБиСи"-јевим сведоцима, ни речи.
У то време убијен је још један Србин од стране окупатора, у Приштини. У тексту о убиству Срба у Призрену, "Гардијан" у духу британске антисрпске пропаганде још додаје, у једној реченици, да су британски падобранци убили једног наоружаног Србина за кога се "верује" да је бивши полицајац.
То је био сасвим довољан разлог да Србин буде убијен на лицу места. Наводно, Србин је одбио да баци оружје и "пуцао је у војнике". Како Гардијан наводи они су имали још један разлог да га убију.
Нема коментара:
Постави коментар