Дирљив траг из 1914: Ево шта је РУСКИ МИНИСТАР рекао када је чуо за рат Србије и Аустроугарске

Wikipedia

ХОЋЕТЕ РАТ СА СРБИЈОМ А ПОДМЕЋЕТЕ ГА ЦЕЛОЈ ЕВРОПИ - ТАКО ЈЕ И БИЛО

Ултиматум који је Аустроугарска објавила Србији шокирао је свет и изазвао бурне реакције код међународних сила. Ипак, најупечатљивија и заувек забележена у сведочанствима самог аустроугарског амасадора остала је скоро пророчка изјава руског министра спољних послова. Ево шта је он рекао.

Аустроугарска царевина је 23. јула 1914. године Србији упутила ултиматум који је шокирао свет.У 10 ставки налазили су се услови које, по оцени тадашње светске дипломатије, не би могла да прихвати ниједна држава, а да притом не изгуби своју независност.

Текст ултиматума стављен је на увид светским силама тек сутрадан, 24. јула.Тиме се значајно смањила могућност реаговања и саветовања српских савезника, на шта је Аустроугарска и рачунала.

А реакције су биле очекивене...

Британски државни секретар за спољне послове сер Едвард Греј је, читајући ултиматум, рекао аустроугарском амбасадору да је то"најужаснији документ који је једна држава икада уручила некој другој држави".

Француски амбасадор у Бечу је, видевиши документ, известио своју владу да је"неочекивана и претерана оштрина захтева аустријске ноте, тј. ултиматума Београду, изненадила и оне најогорченије непријатеље Србије".

Ипак, најупечатљивија и заувек забележена у сведочанствима аустроугарског амасадора остала јереакција руског министра спољних послова Сергеја Сазонова.Њу је у књизи "Србија у Првом светском рату" забележио и српски историчар др Андреј Митровић.

"Хоћете рат са Србијом, а подмећете пожар целој Европи!"

Када је у Петровграду амбасадор Аустроугарске саопштио садржај ултиматума руском министру он је, по сведочењу самог амбасадора деловао "више потиштено него љутито".

– Знам шта хоћете. Хоћете рат са Србијом... Ви у Европу подмећете пожар... Хоћете рат и спаљујете мостове за собом... Види се колико сте мирољубиви пошто Европу бацате у огањ –изјавио је том приликом Сергеј Сазанов.

Крваве године које су уследиле показале су да је руски министар имао право.

Аустроугарска је објавила рат Србији 28. јула.Русија је истог дана наредила мобилизацију, а на ово је реаговала Немачка која је 1. августа објавила рат Русији. Два дана касније, у рат је ушла и Француска, а затим и Британија.

До краја лета у рату се нашло преко две трећине Европе, са више од 70 милиона људи је било под оружјем. До 1918. страдало је више од 15 милиона људи. Највеће губитке имала је Србија која је остала без трећине свог становништва.

Преузето са: http://www.dnevno.rs/