(Миливоје Иванишевић) Фото: СРНА
Директор Института за истраживање српски страдања у 20. вијеку Миливоје Иванишевић рекао је да сви говоре о некаквом геноциду у Сребреници над муслиманима, а нико се не осврће на основну чињеницу да су у граду Сребреница побијени сви Срби.
– То је једини град у БиХ, где су побијени сви Срби и то никако да дође до наше свести – рекао је Иванишевић, који је подсјетио да је био један од ријетких цивила који је ушао у Сребреницу на Петровдан, након што је ушла и српска војска, али да није нашао ниједног Србина, јер су били сви побијени, што је, како је оцијенио, стравично.
Наводећи да је то најстравичнија чињеница у том рату да су у једном граду побијени сви Срби, Иванишевић је рекао да разни српски политички руководиоци причају о муслиманским заробљеницима, док су сви српски ратни заробљеници претходно побијени у Сребреници.
– Откуд сада да су побијени муслимански ратни заробљеници две три године касније важнији него српски ратни заробљеници. Све српско је уништено и побијено, и цивили и ратни заробљеници, сва села етнички очишћена – рекао је Иванишевић новинарима у Београду, уочи прес-конференције „Сребреница – чињенице и питања“.
Иванишевић је поновио свој став да су на муслиманском мезарју у Сребреници већином покопане убице, те да је откопано 27 масовних гробница и пронађено 2.800 муслиманских жртава, а ниједан уза себе није имао ниједан папир, лична документа.
– Код мене је долазио један холандски војник, правио неке спискове и показује на неког прстом и пита – `што се тај два путао писао`, а онда долази други па каже – `извините, тај исти се мени пријавио као Ибро, а код колеге као Мухарем`. Значи обмана и лоповлуци су били безбројни – рекао је Иванишевић.
Он је рекао да још траје вријеме чињеница које је наметнула „сила“, која је измислила ријеч „геноцид“ за Сребреницу.
– Ми чекамо, помало се топи, и на крају ћемо доћи до чињеница и истине, а не плаћених и фалсификованих чињеница од врло моћних држава – истиче Иванишевић, који припрема своју нову књигу „Анатомија случаја Сребренице – терор над чињеницама“.
Иванишевић каже да је у Сребреници са широм околином, гдје је дјеловала муслиманска Осма оперативна група, побијено око 3.800 Срба, а да је од укупне сребреничке српске популације на свом огњишту остало око девет одсто.
Говорећи на прес-конференцији, коју је организовала ванпарламентарна странка „“
Здрава Србија“, Иванишевић је рекао да су након уласка српске војске у Сребреницу муслимански цивили очекивали освету, јер су њихове куће биле пуне опљачкане српске имовине из српских спаљених села, али да је српски војник показао толико витештво и достојанство, какво није виђено у Европи, јер ниједно дијете и ниједна жена нису ударени.
– Чекам када ће муслиманске жене да проговоре и кажу да их нико тамо у Сребреници није ударио – рекао је Иванишевић, те напоменуо да је српска војска обезбиједила муслиманским цивилима, женама и дјеци цистерне с водом, храну и превоз.
Он је као поређење у хуманости навео примјер да муслиманима није пало на памет да за 100.000 Срба, који су се по цичи зими мучили и напуштали Сарајево, понуди кору хљеба, а камоли превоз, док су Срби за 30.000 муслимана из Сребренице дали превоз, храну и воду.
Љубиша Ристић, савјетник Института и члан ванпарламентарне странке „Здрава Србија“, предложио је да се Дом здравља у Сребреници назове по имену медицинске сестре Раде Милановић, познатије као „болничарка Рада“, коју је, како је рекао, позивајући се на свједочења самих муслимана, у Залазју убио Зулфо Турсуновић.
Ристић је подсјетио да је сада већ покојни Зулфо Турсуновић у једном филму говорио да је 5.000 муслиманских војника код села Каменица упало у засједу и да их је 2.000 погинуло.
– Па зар је то геноцид? Здрава памет каже да није – навео је Ристић, који је оцијенио да је Сребреница пројекат великих сила, прије свега САД, чији је циљ да се разбије српско национално биће и простор.
Нема коментара:
Постави коментар