Јосепх Гоеббелс, познат као нацистички министар пропаганде из времена II светског рата каже;..„Сто пута поновљена лаж, постаје истина“…
Данас се реч „ГЕНОЦИД“ користи како коме одговара,а то може бити и убиство комшије око међе, ако Велика Британија или САД тако одлуче.
САД и НАТО могу да врше геноциде и масовна убиства, и то нико не осуђује, глобални медији се тиме не баве, док операција Срба у БиХ/Сребреници која доводи до страдања војно способних људи постаје предмет масовне осуде и презира. Ето, то је изванредан пример политике геноцида. На делу је снажно означавање Срба као геноцидног народа резолуцијама и мега представама Сребренице у светским медијима као „највећег злочина после Холокауста“. Сама дефиниција геноцида, како лингвистички тако и фактички, не може бити примењена на случај Сребреница: Жртве страдале у грађанском рату у Сребреници нису биле жене и деца, већ наоружани војно способни мушкарци.
То у основи дисквалификује термин геноцид. Највећи светски стручњаци за геноцид, међу којима и Ефраим Зуроф, врло убедљиво су показали да је Хашки трибунал манипулисао чак и самим појмом геноцида у Сребреници, који је искривљавао према својим потребама. Ко у Европи и свету зна за концентрациони логор Јасеновац?
Да ли се негде спомиње Јасеновац осим међу Србима. У том селу на обали Саве убијено је више од пола милиона Срба, десетине хиљада Јевреја, Цигана… Није ово „великосрпски јасеновачки мит“ већ податак Земаљске комисије Републике Хрватске, из 1945/46. године, комисије у којој није било Срба. Од свих логора Другог светског рата најстрашнији, по начину убијања, био је Јасеновац.
Али, као да није постојао. Ко је у Европи чуо за покољ у глинској цркви, по начину где је изведен и како је изведен, најстрашнији злочин у људском роду за последњих 200 година. Ритуално клање Срба, њих више од хиљаду, на светом месту, у цркви, на олтару. Европа о томе не говори. Разумљиво, жртве су Срби.Убијање Срба међународна заједница не бележи као злочин.Британија последња треба да прича о Сребреници, јер је међу највећим војним агресорима на свету.Када је требало заузети став према страдању огромних размера у Руанди, где је од априла до јуна 1994. године побијено око 800.000 припадника мањинског народа Тутси,Бил Клинтон то није желео да назове геноцидом.
Вредне жртве су само оне које су убили Срби. Егзекуција неколико стотина ратних заробљеника у Сребреници од стране једне диверзантскејединице (Шкорпиони,састављени од страних плаћеника) и локалних мештана, прво је пропагандом удесетостручена, а затим окарактерисана као геноцид и претворена у симбол који је надвисио и Холокауст. Имплицитно мешање много већег броја погинулих у легитимним борбеним дејствима са упадљиво мањим бројем погубљених заробљеника, који несумњиво јесу жртве ратног злочина, један је од трикова којим се присталице званичне приче служе да надувају цифру „жртава геноцида,“ мада су и тако после толико година врло далеко од „магичног броја“ од 8.000 који им је потребан. У случају Сребренице, главно спорно питање није укупан број мртвих, него начин смрти: колико је погинуло, а колико је било стрељано.
По процени начелника генералштаба армије БиХ Енвера Хаџихасановића на суђењу генералу Војске Републике Српске Радиславу Крстићу (6.4.2001, Транскрипт с. 9532) у повлачењу мешовите муслиманске колоне 28. Дивизије из Сребренице за Тузлу погинуло је 2628 војника и официра АБиХ. Нико до сада није одговарао зато што је пуцао у наоружану колону 28. дивизије јер то није кривично дело,али данас се они воде као стрељани!Из стенограма са седнице Председништва Републике БиХ, којом је председавао Алија Изетбеговић, одржане 11. августа 1995. године, месец дана после пада Сребренице,јасно се види, да је Сребреница уочи пада била пуна наоружања и муслиманских војника, иако је имала статус заштићене зоне ОУН. Осим тога, чланови Председништва који су говорили о паду Сребренице и бошњачким жртвама, спомињу углавном 3.000 погинулих или, „у најгорем случају 5.000″, док бројка од 8.000 тада никоме није падала на памет. Суд БиХ је овај стенограм уврстио у списе као аутентичан документ на суђењу бившим диверзантима ВРС.Број приказан на спомен-плочи Меморијалног центра у Поточарима је „8.372…“ ,тај број не представља број утврђених жртава, већ број „НЕСТАЛИХ“!!!
Директор Истраживачко-документационог центра из Сарајева Мирсад Токача је изјавио да се за најмање 500 особа установило да су живе.Нико се до сада још није позабавио питањем сребреничких дезертера 28. дивизије Армије БиХ. Према неким проценама њих је било између 1.000 и 1.500, већина је пребегла у Србију, па чак и Македонију. Муслиманска страна их је по „кључу“ најпре проглашавала за нестале, а онда су све нестале прогласили за жртве.Насер Ориц́ у својој књизи “ Сребреница сведочи и оптужује“(1994) наводи имена 1.333 мушкараца из енклаве који су погинули у борбеним дејствима пре пада Сребренице у јулу 1995 , када су муслиманске снаге нападале српска села у широј околини,.. и они се воде да су их Срби стрељали!… „Најмање између 500 и 1.000 Бошњака из Сребренице је убијено од стране својих сународника током пробоја ка Тузли, јула 1995. године, зато што су постојали спискови оних који „ни по коју цену не смеју живи да се докопају слободе“… Ово тврди један од оснивача СДА и дугогодишњи члан Организационог одбора за обележавање догађаја у Сребреници Ибран Мустафић,..и они се воде да су их Срби стрељали! Према извештајима бившег новинара мреже Би-Би-Си Џонатана Рупера број жртава од самог почетка кориштен и злоупотребљаван у политичке сврхе.
“Годинама се сматрало да је веома важно да првобитни приближан број оних који су убијени у Сребреници одговара листи `несталих` од 7 300 људи коју је саставио Међународни комитет Црвеног крста (ИЦРЦ)“, каже Рупер и додаје да те ране процене нису базиране ни на чем другом осим на једноставној комбинацији од 3.000 мушкараца који су задњи пут виђени у бази у Поточарима и 5.000 људи који су напустили енклаву пре пада.Безбројни савремени подаци указују да су посматрачи УН и други независни посматрачи видели жестоке борбе са великим бројем губитака на обе стране.
Познато је, такође, да су други побегли у Тузлу и Жепу под контролом муслимана, неки су побегли у правцу запада и севера а неки у Србију, према томе је јасно да нигде у близини толики број несталих није могао бити погубљен“, рекао је Рупер. Поводом пада Сребренице на конференцији СДА у Зеници, 3. августа 1995. године Исмет Грбо изјавио је да је 1000 до 1600 Бошњака, који нису евакуисани, прешло преко ријеке Дрине у Србију гђе их је прихватио МКЦК. Координатор за цивилне послове УН Филип Корвин каже да број муслимана убијених у последњој бици за Сребреницу мери се стотинама а не хиљадама. Штавише, број убијених муслимана вероватно није већи од броја Срба које је у Сребреници и њеној околини у претходним годинама убио Насер Орић са својим предаторским бандама.Када су се све коцкице склопиле, дошао сам до непобитног закључка да је у случају Сребренице дошло до стравичне манипулације бројкама чије раскринкавање директно руши не само тезу о геноциду или удруженом злочиначком подухвату, већ и тврдњу да је тамо стрељано око 8.000 људи“, рекао је Корвин.
Тек недавно, у првостепеној пресуди у предмету Толимир, статистички однос између погинулих и стрељаних значајније је померен у јуриспруденцији Трибунала. Уместо стандардних 7.000 до 8.000, веће је број жртава у Сребреници спустило на око 4.900(АДИОС 8000!), што имплицитно значи да је морало бити и сразмерно више погинулих међу несталим лицима него што се до сада признавало.Међународна комисија за нестала лица дезинформише јавност о стварним дометима ДНК анализе којом се служи, а све то са намером стварање утиска да је у лабораторијама те комисије „кључ за решавање сребреничке енигме. ДНК се легитимно користи само за реасоцијацију делова тела или костура или за идентификацију мртве особе. ДНК је бескористан као средство за утврђивање начина и времена смрти.Трибунал никад није раздвојио оне који су убијени у борбама, од оних који су убијени ван њих!Ни до данас Тужилаштво није пронашло ни показало суду ни једно наређење у којем се наређује убијање ратних заробљеника и цивила Сребренице.
Командант српског Дринског корпуса, генерал Радислав Крстић је осуђен за геноцид у Сребреници на 35 година, иако није доказано не само да није убио ни два човека,већ да на подручју Сребренице у то време није ни био. Позивати се на међународно право је смешно, пошто оно не постоји ,него постоји само право јачега. Да постоји међународно право, сведочење кључног сведока Хашког трибунала за Сребреницу, Дражена Ердемовића никада не би било прихваћено. Дан данас се преносе мртви из целе БиХ у Поточаре, како би се намирила измишљена бројка од „8.372…“ и све оквалификовало као ‘геноцид’. Измишљени геноцид у Сребреници био је највећи тријумф прања мозгова у погледу ратова против Срба… Међународни трибунал није инструмент правде, већ продужена рука НАТО-а, створен да служи његовим циљевима у ратовима на Балкану, што је у бројним приликама и урадио.
Главна улога му је да у средиште интересовања стави, сатанизује и осуди Србе, који су и били мета НАТО-а. Хашког трибунал је за злочине над српским народом осудио свега три особе, једног Хрвата и двојицу муслимана/Бошњака. Из тога се види да је реч о суду искључиво за Србе.Трибунал финасира Сорошова фондација,Рокфелер и разне фондације из разних исламских земаља,а не УН. Када је Џејми Шеј, тадашњи портпарол НАТО, 2000. године упитан за могучност да се Алијанса нађе пред судом он је, што је било веома упечатљиво, одговорио да су земље чланице НАТО формирале Хашки суд, да су платиле за њега и да су одговорне за његово функционисање и његову делатност. Другим речима, Хашки суд је играчка чланица НАТО-а.Један од судија у хашком трибуналу, Фредерик Хархоф, написао је писмо у коме се обратио својим колегама речима да “хашки суд не дели правду, већ проводи политичке одлуке. Позивати се на међународно право је смешно, пошто оно не постоји ,него постоји само право јачега. Да постоји међународно право, сведочење кључног сведока Хашког трибунала за Сребреницу, психопате и лажова Дражена Ердемовића никада не би било прихваћено. Цео догађај у Сребреници био је намерно исцениран, како би се створио повод за бомбардовање Срба од НАТО, без одобрења Савета Безбедности УН. Као што је познато, овај преседан је отворио врата свим будуц́им ратовима , разарањима и милионским жртвама на Блиском истоку, у Африци и Азији у 21.веку…
У Сребреничком крају се заправо десио ГЕНОЦИД НАД СРБИМА, тј . систематско и планско уништавање једне етничке заједнице рачунајући све узрасте цивила , од колевке па до оних најстаријих, што по дефиницији – ЈЕСТЕ ГЕНОЦИД, за разлику од у борби ликвидираних Орицћевих крвника!
УБИЦЕ СРПСКЕ ДЕЦЕ, ЖЕНА И СТАРАЦА ОКО СРЕБРЕНИЦЕ, НЕ МОГУ НИКАКО БИТИ ЖРТВЕ, НЕГО САМО ЗЛОЧИНЦИ!…
ОВО МОРА ДА СЕ КАЖЕ: Да није било ових злочина над Србима данас не би било гробља у Поточарима!…http://max-balkanboy.blogspot.nl/2015/06/genocid-nad-srbima-u-srebrenici.html
…12. јула 1995. године у Сребреници , Ратко Младић је обећао безбедну евакуацију свих цивила на територији коју су контролисале снаге Алије Изетбеговића, што је и испунио,…поклонио им животе,а то зову геноцидом.Тада су Бошњаци говорили Младићу : “ Хвала , жив био „….“Ја вашу децу и вас спашавам а наша деца су побијена 1992. године у кањону Жепе. Пуцали сте на мене, ја вам опраштам и поклањам живот“ – рекао је Младић у једном од аутобуса ….
Преузето The Balkans Chronicles
Нема коментара:
Постави коментар