Видовски, град Светог Вида, средњовјековни је град у Хуму на ријеци Видовштици, на бријегу изнад Видовог поља. У српском манастиру подно града је и Свети Сава застајао на путу према Стону. Иако у њему данас, услед геноцида у прошлом веку, Срба готово и нема, не треба заборавити и одрећи се града Светог Вида, који је одувијек био срце Хума и најосјетљивија жила наше државе и наше судбине.
Видовски се први пут помиње 1375. године, a 1444. као град у земљи херцега Стефана Вукчића Косаче.
Подно зидина, на ријеци, био је српски православни манастир Пресвете Богородице у коме је и Свети Сава застајао на путу према Стону, тада столици Хумске епархије и приморских земаља.
Турци освајају Видовски 1471. године, а у том периоду и манастир се руши и на његовим темељима гради се градска џамија. Град постаје дио Херцеговачког санџака, а касније Босанског пашалука.
Али-паша Ризванбеговић, рођени Херцеговац, успијева 1833. одвојити Херцеговачки санџак од Босанског пашалука и даје му статус пашалука, а сједиште тог новог Херцеговачког пашалука премјешта у древни Видовски и назива га Столац (Престони).
Иако данас у Видовом граду, Срба готово и нема, геноцидом у Другом свјетском и његовим наставком у посљедњем рату затрти су и изгнани, не треба заборавити и одрећи се града Светог Вида, града Мустафе Голубића и блаженог Архимандрита оца Симеона Биберџића, који је одувијек био срце Хума и најосјетљивија жила наше државе и наше судбине.
Горан Лучић
Извор: Слободна Херцеговина
Нема коментара:
Постави коментар