NATO MAPA 1999. Tačne lokacije u Srbiji gde su bacali bombe sa osiromašenim uranijumom: Koliko su ta mesta blizu vaših kuća?

 

Foto ilustracija: Dnevne.rs /Izvor: nato.int/printscreen

Ni 21 godinu kasnije nije utvrđeno koliko je tačno projektila ispaljeno na našu zemlju, a ni kakve su dosadašnje posledice bombardovanja po zdravlje stanovništva.

Pre 21 godinu, 24. marta 1999. godine, počeli su vazdušni napadi NATO na Saveznu Republiku Jugoslaviju (SRJ).

Prema dostupnim podacima za 78 dana poginulo oko 2.500 ljudi, od toga 1.031 pripadnika vojske i srpske policije.

Ni 21 godina kasnije nije utvrđeno koliko je tačno projektila ispaljeno na našu zemlju, a ni kakve su dosadašnje posledice bombardovanja po zdravlje stanovništva.

Prema NATO izveštaju izručeno je 31.000 projektila sa osiromašenim uranijumom, prema podacima Vojske Jugoslavije bilo ih je 50.000, a prema nekim ruskim izvorima čak 90.000.Podsetimo, vreme poluraspada uranijuma U238 je 4,5 milijardi godina.

Posledice toksičnog i radijacionog dejstva uranijuma na zdravlje stanovnika Srbije još nisu ozbiljno istražene.

Iako je NATO uglavnom bombardovao ciljeve na Kosovu i Metohiji (81 kontaminirana lokacija je na KiM, jedna u Crnoj Gori, i devet u “užoj” Srbiji),Neki stručnjaci tvrde da smo svi ugroženi dejstvom osiromašenog uranijuma.

Kada metak sa osiromašenim uranijumom eksplodira, probija i najjači oklop, pri čemu se razvija temperatura veća od 2.000 stepeni.Na sledećoj mapi NATO možete videti tačne lokacije udara u kojima je korišćen osiromašeni uranijum:

Zvanična mapa sa lokacijama u kojima je ispaljen osiromašeni uranijum postoji na sajtu NATO.

Na njoj su obeležena mesta gde su padali ovi projektili:

Podujevo sa okolnim selima poput Donje Lapaštice, Sekirače, Ladovca, Svetlje, Donjeg Sibovca, okolina Kosovske Mitrovice Ljušta, Vaganica, Brabonjić, Banja, Suvo Grlo, Crkolez, Kodra Didovce, okolina Prištine, Gornje Brnjice, Makovca, Lukare, Kruševa, Berkova, Janjeva, Novog Brda, Koretina, Štrulova, Domaneka, Banjice, okolina Dečana, Donji i Gornji Crnobreg, Papraćane, Kotradić,Novo Papraćane, Junik, okolina Đakovice Bardosan, Skivjan, Grebno, Uroševac, okolina Prizrena Brodosavce, Opolje, Žur, Skivjan, Rujan, Ljiljance, Borovac, Biljača, Buštranje, Bukorevac, i mnoga druga mesta.

Iako mnogi koji se bave ovom tematikom tvrde da je osiromašeni uranijum kancerogen i da izaziva razna oboljenja, od genetskih promena do karcinoma, Anketna komisija italijanskog Senata, koja je istraživala vezu između upotrebe oružja sa osiromašenim uranijumom i obolevanja italijanskih vojnika koji su bili u mirovnim misijama u BiH i na Kosovu i Metohiji osiromašeni uranijum je 2006. godine “oslobodila krivice”.

Tom prilikom, predsednik Anketne komisije Paolo Franko izjavio je da u analiziranim histološkim uzorcima uzetim od obolelih ili umrlih italijanskih vojnika nisu pronađeni tragovi uranijuma, ali jesu pronađene nanočestice koje bi mogle biti posledica eksplozije projektila sa osiromašenim uranijumom.

Iako je dokazano da se Srbija suočava sa tihom epidemijom malignih bolesti, niko za to zvanično u ovom trenutku ne može da okrivi NATO. Jer, jednostavno nema studija koje bi povezale porast obolelih od raka u našoj zemlji sa bombardovanjem osiromašenim uranijumom.

*FOTO: Tanjug

Društvo Srbije za borbu protiv raka upozorilo je još pre par godina da istraživanja koja su sprovedena pokazuju alartmantan rast broja obolelih od raka u Srbiji i da se može očekivati nastavak tog trenda.

Poslanici Skupštine počeli su danas sa utvrđivanje dnevnog reda, a nakon toga bi trebalo da počnu raspravu o predlogu predsednice Maje Gojković o obrazovanju komisije za istragu posledica NATO bombardovanja Srbije 1999. godine po zdravlje ljudi i životnu sredinu.

izvor : http://balkanspress.com/