петак, 6. август 2021.

Троја Је Била У Србији!

 



Тројански ратТројански рат

Истраживач Илија Огорелица тврди да се древна Троја налазила надомак Београда, тачније на тромеђи насеља Рушањ, Рипањ и Липовачке шуме.
Међутим, Огорелица није једини који смешта Троју надомак престонице Србије, јер истог мишљења је и македонски истраживач Владо Павлов.
Павлов, за разлику од Огорелице, сматра да се сам град Троја налазио на планини Авала тј. на локацији града Жрнов који је порушио краљ Александар I Карађорђевић како би изградио споменик незнаном јунаку.
Текст Владе Павлова у целости:
Троја- Авала је повезана са древном Бригијом, тесно повезана са култом руке Илије, Цара Царства „Илијаде“, претка Миноја- Мида (Мина-Риба), који је уништио престоницу Троје, због присвојења територије око древног језера Ид, од стране Дардана, где се одвијао Тројански рат, који је био налик на Светске ратове, због тајне за „формирање“ и тројство сулфорота (као последица вулкана око данашње Авале), жива (познати рудник налазио који се налазио на даншњој Авали) и соли која је из дреног Панонско-Пајонског Мора пунили су се и у језеру Ид.
Ова три елемента сулфор, со и жива, су елементи по којима је препознатиљива најстарија Троја, пренесена у хришћанство касније као: Христос, Свети Дух и Бог, преко течне живе која уједно представља и Хермес Меркур.
Тројанско језеро Ид је језеро када. На његовом брегу се одбијао Тројански рат 1250. год. п.н.е., познат као братоубилачки између Дарданаца – Кадмејаца са једне стране и Мињци- Спартанци (Аргијанци) са друге стране.
Да би дошли до жељене ствари, заборавимо Авалу-Троју, требало би да знамо за почетак да је данас и присутна постојана појава мењања начина именовања државних послова из времена успостављања свеукупне доминације Римске државе на овим просторима.
Овом приликом ћемо споменути да је потмцима Илије (Цар Илијаде- Атлантиђана), Трибали су себе и своју државу звали Срби и Србија, Скорди- Црногорци и Црна Гора, Паонци и Траки као Бугарска и Бугари, Македонија задржава своје име и народа и државе, али је прошла кроз много турбуленције да сачува свој идентитет, несумљиво задржан у континуитету од појаве Македона, сина Миној- Мида (Цара Бригијаца, који сусасвим идентични са Илијадима) За њих Хомер објављује: Македон за време Тројанског рата владао је Бригиријом, Иљаду наслеђујући од свог оца Миноја, Мида- Мина (Риба), где је касније Бригија замењена у Македонија. Миној- Мида (Мина-Риба) је син Трибала (територија која се за време Рима звала Србија, а Трибали- Срби).
Истина о Троји тесно је позвезана са рудником живе, рудник који је пак повезан са језером и са планином Ид, која је приказала своју раскошну лепоту својом природом. Због густих дрва које су називали „Ид“. У средини планине Ид се налази пећина која је постала славна због култа Венере, повезан са рудником за живу. Ту је представљен почетак формирања отаџбине познатих Идејца…
Идејци- Дактили који су позвезаи са Тројом, а преко Троје са данашњом Авалом. Први су пронашли двојну употребу железа. Познати су као Минојци- Рудари.
Језеро је део древног Панонског-Пајонског Мора, а за све ово потврда је Под-рид на Калемегдану клесан на камену.
У познатом андерграунду биле су пронађени фосилни остаци од шкољки, које потичу са брега обале древног Панонског мора (Паонско). Када смо код Авале и Калемегдана како део од града са престоницом Троје, морамо да признамо да су повезани са великим подземним тунелом који су помогли родоначелнику древног Рима: Енеј, једини преживео син Тринајско-Дардански краљ Пријам, који је са својим сином Асканијом, преко подземног града (под Авала, Калемегдан), стигли до до данашње Румуније, одакле се покољење јединственог преживелог Дардано- Тројанац пребацује у област Лација у Италијим, формирајући Рим. Као аргумент овде се налази и највећи резервоар за воду, касније познат као Римски бунар, који је служио снабдевање водом древних Тројанаца.
Срећа није имао отац Пријам, као и син Хектор, који је остао да нам сведочи данас Калемегдан, за „мегдан“ двојице највећих јунака у тадашњем свету Хектор и Ахил. После ове битке Миној ће вратити Елену (Бела Зара), а Троја више није постојала све до времена Александра Македонског, који поново обнавља древни град Троју, данашњу Авалу и Калемегдан.
Авала је од увек важила за Триумфалну капију Београда, са обликом пирамиде, где на врху над градом Троја (познат као Жрнов, касније), налазила се престоница Тројанаца, престоница коју су присвојили од своје браће Трибала и од којих потиче Миној- Мина. Они су остали овде, на ово доминантно место, које нам и данас сведочи поглед и доминацију над целом околином. Врх је увек био користан за утврђену престоницу Троје, а под њом град Троја који се простирао низ целу пирамиду, захватајући велики рид Калемегдан, као пристаниште.


Грчко- Тројански ратовиГрчко- Тројански ратови

Сви смо сведоци пада Троје, са „древним коњем“, будући да су после десетогодишње опсаде око језера ИД, које је остало као део древног Панонског мора, решили да уђу у град а преко њега у престоницу Троје, за који је због његове величине, чак и улаз у град Троја био раширен.
За ово данас нам сведочи скица Авале, где свако може да забележи да је улаз у град разрушен. Са још лукавства минојско-спартанских војника успели су да уђу у град и да га освоје, а касније и скроз да га униште. Величина дрвеног коња није случајно била тако изграђена да не би могла да прође кроз градска врата града Троје (Жрнов).
Ово су неколико битних аргумената који су повезани са древном Трибалском, престоницом Троје освојене од Дардана, који је на рачун свог братанца проширио своју територију, преко данашњег Скопља, Косова, Медвеђе, Прешева. Заузели су и данашњи Београд (Авала, Калемегдан) протерујући Трибале, међу којима и два сина Трибал- Миној и Агемемном, због великог рудника живе и великих рудних богатстава Тррибала (по којем је добио име Трибалов син, Миној и Минојци)
Свако преко мапе Авале може да се оријентише у горе наведном тексту и да спозна наше доказе за Троју у данашњој Србији, а притом супротстављајући се Шлиману и Троји у Турској, као и многобројним нашим пријатељима који тврде да је у Црној Гори. Другачије, уништавање Троје-Авале се поистовећује и са уништавањем древне Атлантиде.
У продужетку неколико аргумената за Атлантиду и велику катаклизму која је изменила целе континенте, а не море, језера, реке, државе… одатле и наш аргумен за Авалу- Троја на језеру Ид, као остатак од древног Панонског-Паонског мора.
Постојали су свештеници једног племена из древне Атлантиде који су предсказали судбину Атлантиде и велике водене пустиње за време великог потопа.
Дешавање због које су на златним плочама изгравирали историју, карту света, звездано небо, истинита и напредна научна и божанствена знања, као и схватања антигравитације, психичке енергије и животних сила.
Златне плоче, књиге и друге много значајне предмете за „супер- интелектуалце“ биле су сакривене у камену пећине за наредна покољења да сазнају њихову истину древне прошлсти Атлантиде.
Као резултат подизања земље са морем, клима се поново изменила на планети замљи, где је много умрло због новог леденог доба и разређивања ваздуха. Они који су преживели су предци најстарије цивилизације данас. Преостали од „Бесмртних“ који су били спашени када је свето острво настрадало, нашли су прибежиште у великој пустињи Гоби, где опстају и дан данас.
Део од „преживелих“ постали су преци житеља Тибета, древних Агринаца, а други део је отишао на планинске пределе Хималаја, као и у област Бела Зара улазећи у састав самадије, чувајући сами себе и божанствено знање, познато као Миној, Фараон, Христос…
У области Беле Заре биле су сакривене златне плоче, књиге и инструмени који касније сведоче о древном божанственом сазнању. Са овим сазнањем била је задојена четврта цивилизација- Атлантида, а многи ће потврдити да су били спашени само: Бого- бојажљиви, они са чистом душом или људи способни да се ослободе од негативне енергије, што је основни предуслов за улаз у сомади стил.
Били су спашени и они чија су копна заједно са земљом се издигла изнад мора где су живели.
Ово потврђује и острво Платона и људи који су остали живи самим подизањем копна са земљом изнад мора (Бела Зара), као аргумент да ови људи нису изгубили божанствено знање и значење о технолигији, посебно „тајну воде“. Ова група „атлантиђана“, која је живела на острву вршила је утицај на развој последње пете цивилизације (аријевске), која се родила на острву који се подигао изнад мора.
У књизи „Тајни докторат“ градњу пирамида у Египту приписују атлантињима са острва Платон, Бела Зара, острво које је извршило највећи позитивни утицај на древни Египат: Династија најстаријих Египћана је савладала све тајне божанственог знања „белих атлантиђана“, иако у њиховим венама није текла крв атлантиђана.
Пре 11.000 год. атлантиђани са острва Платон, Бела Зара, на небу су забележили „нову звезду“, познату под именом Христов Монограм, тесно позвезану каснија са со Цезарион (Исус). Звезда се повећала и убрзо зрачила неиздрижвом топлотом. То је била комета „Тифон“, по Нострамусу, која је пала на планету Земљу. Као последица пада комете на острво Платон, Бела Зара, је потонуо и са њим су ишчезли и последњи Атлантиђани.
Ова комета је пробила земљину кору, изливајући магмат у море. Огромна количина пепела и паре се дигла у атмосферу, па се као последица тога, на планету замљу спустила дугогодишња тама.
Наша пета цивилизација- аријевска, која се зачела у то време, поново је запала у тешке животне услове.
Ово потврђује велико померања тектонских плоча, као и касније изливање Панонског мора, после чега је настало данашње Јадранско море. Као одговор да се Троја истински налазила на беру језера Ид, остатак древног Панонског мора.
На крају свако нека размисли зашто је сметала Авала многим краљевима, председницима, НАТО-у, па је сваки доказ о древној Троји уништаван, са једним једиственим разлогом: Фалсификат Шлиманотве Троје да опстане, а истина за древне Минојце- Мионци да исчезне као и истина за Маје, Астеке, Абориџане… Исто се дешава и са оним што нам неко спрема са данашњом Македонијом, остављајући нам трагове које хоће да забележимо и оставља нам трагове да забележимо да ништа није смењено у човековом уму два миленијума. Ево неколико доказа:
Прва могућност: Краљ Александар је уништио последњи доказ некадашње престонице Троја. Коинциденција не постоји?
Поред врха где је постојао споменик незнаног јунака уништен је и део града Троје, са рушењем града Жрнов, који је сравњен са земљом по наредби краља- Бог.
У то време нико није смео да спомене а не да покрене иницијативу зашто је уништена престоница Троје. Са градом Троја поред нас, који је минирањем уништен наредбом краља Александра на највандалскиији начин, преко кога много од доказа за ово наше светско откриће са којим би се супротставили целом светском уму данас, тада су били уништени.
Преко утврђивања на врху данашње Авале, престонице Троје, више него сигурно је да је на овом доминатном месту, лично тројански краљ гледао контролу путева, града Троје и заштиту рудника који су били овде.
Јединствен доказ је име Жрнок који представља доказ за велики рудник живе поред којег је била изграђена древна Троја, име је добијено не по обичној руди, већ по мељива руда коју су користили још из времена Троје и имала је велику намену пре уништавања Атлантиде, која нам представља руку Илије.
И аргумент за најстарији доказ за „стварање“ за пету, данас последњу цивилизацију, која се родила на спашеном острву који се заједно са копном издигао над древним Панонским море, где му и Александар Македонски одаје највеће поштовање, поново изграђујући древну престоницу Троја и град Троја на данашњој Авали и Калемегдан због великог божанственог знања, названог Миној, а сасвим идентично Фараону.
Миној је родоначелник Фараона у Египту, а титуала Фараон представља родоначелника Христосу, као аргумент да је: божанствено знање ззапочело са новом „аријевском цивилизацијом“ која се родила као продужетак четврте уништене цивилизације Атлантида (данашњи Балкан, познат под именом Бригија, спомињан од Хомера у Илијади)
Поред последњих истраживачких делатности Александар Македонски пре него да пође у поход ка Персији, на престоници Троје, која се налазила на врху данашње Авале, проналази „камен мудрости“, који се налазио у маузолеју тројанског јунака Ахила. Преведено данас: Алегорично споменик незнаног јунака који је заједно са трибалима насељавао келте и илире, због честих напада од галских пирата, који су нападали данашњи Динав и Трансилванију, али и због његвог саветника „Друида“, (познати Лужички Срби, протерани касније после смрти Александра и уништавања древне Македоније) од стране Рима, од њихове матичне државе у некадашњој Прусији, протерани од стране арапских семита Вавилонаца, који се овде насељују из Палестине, који остављају новоизграђени град Сингидунум, на месту древне Троје, за који је оставио белег сравњен са земљном Жрнов данашње Авале.
Све ово се дешавало због живе и због осталих рудних богатстава које је Александар алхемијским путем користио за стварање скупоценог метала, злата, али и за краљевске гробнице минојаца, због влаге које је правила жива, као и погребне ритуале повезане са животом и симболиком Меркура древних Минојаца-Миноца.

izvor:http://srbskenovine.com

Нема коментара:

Постави коментар