среда, 14. јул 2021.

SRBE I U NORVEŠKOJ SEKLA USTAŠKA KAMA: Branko Dimeski u zemlji fjordova istražuje stradanje naših sunarodnika u nacističkim logorima

BRANKO Dimeski, Srbin sa Kosova i Metohije koji od 2008. živi u Norveškoj vrlo posvećeno istražuje odnos Srbije i Norveške sa akcentom na istorijske izvore, naročito iz Drugog svetskog rata.

СРБЕ И У НОРВЕШКОЈ СЕКЛА УСТАШКА КАМА: Бранко Димески у земљи фјордова истражује страдање наших сународника у нацистичким логорима

Arhiva

Iako je poslednjih desetak godina prikupio mnogo podataka, nedavno je došao do dnevnika norveškog nacističkog ministra Junas Liea kojeg trenutno prevodi i koji ga je, kako kaže, ostavio bez teksta.

Ekskluzivno, za "Novosti", Dimeski govori o toj knjizi koja bi posle prevoda trebalo da bude dostupna našim čitaocima, ali i o filmu o stradanju srpskih logoraša u Norveškoj koji će raditi sa čuvenim norveškim piscem i istoričarem Knutom Flovikom Turasenom i u saradnji sa režiserom Kjetilom Palmkuistom.

- Od 2008, kada sam došao u Norvešku video sam da ima mnogo veza između srpskog i norveškog naroda. Norvežani s kojima sam razgovarao sećali su se podviga srpskih mučenika za vreme Drugog svetskog rata, koje su ustaše i nacisti nasilno poslali u smrt. Mnogi Norvežani pomagali su da se srpski logoraši domognu slobode. Kontakt koji sam ostvario sa Knutom Turasenom doveo urodio je idejom o ekranizaciji nikada ispričanih priča o zarobljenicima iz Srbije - priča Dimeski.

O filmu koji će raditi sa Turasenom i Palmkuistom, Dimeski kaže da će se oslanjati na Turasenova istraživanja u kojima opisuje stradanje zarobljenih Srba tokom Drugog svetskog rata u nacističkim logorima u Norveškoj.

- Većina zarobljenika je ubijena, a svedočenja preživelih o logorima smrti na severu Norveške jeziva. Od 4.060 zatvorenika život je izgubilo 2.398, a oko 90 odsto zatvorenika bili su Srbi. Smešteni po logorima u krajnje nehumanim uslovima prolazili su kroz pravu golgotu. Većina je imala između 18 i 30 godina. Najmlađi, četrnaestogodišnji dečak Milivoje Pajić, sa Korduna, poslat je u smrt iz NDH, samo zato jer je bio Srbin - prepričava Dimeski.

NJegov susret i poznanstvo sa Turasenom, bili su neizbežni, jer su im se istraživačke potrebe i htenja sudarila, a ideja o ekranizaciji srpske golgote u Norveškoj - neminovnost, jer, kako kaže Dimeski: "Srbija zaslužuje istinu".

Dimeski kaže i da je kroz obimno istraživanje naišao na vojni dnevnik nacističkog ministra Junas Liea koji je 1942. sa nemačkim trupama iz Bugarske, preko Srbije dospeo u Grčku, sve vreme zapisujući zapažanja. On u svom ratnom dnevniku iz 1942, kada je boravio u Jugoslaviji, beleži mnogobrojna svedočanstva. Samo jedan izvod iz ove knjige pokazuje kako su Norvežani doživljavali srpsku vojsku:

Branko Dimeski / Foto Privatna arhiva

"Srbin je dobar vojnik, ali njegova oprema i prilogođavanje nije u skladu sa modernim ratovanjem. Zato je srpska vojska opasna u gerili. Postoji polu legalna organizacija pod nazivom "Četnici" oni su opremljeni pištoljima i automatima. Govore odličano nemački i odeveni su nemačkom uniformama. Moramo biti oprezni, jer oni su opasan neprijatelj. Svaki automobil i sve što je sumnjivog karaktera moramo dobro proveriti".

Dimeski kaže da brojne činjenice navedene u ovim zapisima idu u prilog istini o ulozi srpske vojske i srpskog naroda u Drugom ratu i treba ih prikazati nepristrasno.

Iako su film i knjiga dve zasebne celine spaja ih upravo naš sagovornik i njegova neiscrpna istraživačka delatnost o vojsci i srpskom narodu u Norveškoj. Kako kaže sa jedne strane neverovatan opis vojnika koji je svakako pohvala za Vojsku Srbije, sa druge stradanja i bolne priče koje nikog ne ostavljaju ravnodušnim. Naizgled nespojivo, a ipak sa jednim ciljem: da se vidi istina.

PISAC I HUMANITARAC

BRANKO Dimeski rođen je 1978. godine u Gnjilanu gde je pisanjem još kao mladić "zaražen" u časopisu "Izvornik". Bavio se humanitarnim radom, bio na čelu Udruženja Srba iz Kosovskog Pomoravlja. Inicijator je mnogobrojnih humanitarnih akcija. Od 2008. godine živi u Norveškoj. Napisao je tri knjige, a poslednja "Zavičajni otisci", nedavno je ugledala svetlost dana.

izvor :  https://www.novosti.rs/

Нема коментара:

Постави коментар