Током читавог 19. века у Кнежевину (потоњу) Краљевину Србију било је упада наоружаних трупа из делова Османског царства насељеног Албанцима.
Дреница је област између Косова и Метохије која је приликом уласка српске војске на ово подручје 1912. године била етнички најхомогенији простор на КиМ, где су Албанци/Арбанаси/Шиптари чинили готово стопроцентну већину, а Срби мање од 2% од укупног становништва.
Овде су Срби постајали Арбанаси а Цигани православни су се изјашњавали да су Срби.
У овој етнички хомогеној средини од 2.937 породица 582 су биле поисламљених и поарбанашених Срба, што је тачно једна петина од укупног броја, а што даје асимилациони однос 4 Албанца на 1 Србина (чешће Српкињу). То даље упућује на процену да је од 1.616 хиљада Албанаца пописаних 2011. године, око 320 хиљада пореклом Срба. При томе, ради се о 150 до 200 насеља која су у потпуности српска по пореклу становништва, а која су примивши ислам још и језик изгубила како би се изједначили са веома насилним дошљацима.
Између два светска рата, у једином кратком периоду када су Срби имали власт на КиМ извршено је досељавање колониста у Дреницу, њих 692 породице у време извршених истраживања А. Урошевића. Албанци су спалили куће колонистима на почетку и на крају Другог светског рата, чинили су свакакве злочине које је комунистичка власт од 1944. године само потврдила, те се највећи број колониста није вратио.
Манастир Девич је у марту 2004. године горео по ко зна који пут, а власт КиМ спрема се постане члан УНЕСКО-а, као доказани културни и цивилизацијски старатељ над територијом, становништвом и културним добрима…
Атанасије Урошевић, Насеља и порекло становништва књига 39, САНУ, Научно дело, Београд 1965
Извор: nacionalist.rs
Нема коментара:
Постави коментар