Нисам геополитичар и не знам довољно о свим тајнама «оних који одлучују», али неке ствари су јасне и лаику. Једно острво, које у трећем свету називају центром зла, већ неколико векова држи под контролом добар део света. Колонијализам није нестао, само је променио облик. Сада је ударна песница премештена на други континент, али је „мозак“ остао на том острву зла. А неке земље том центру сметају.
Једне зато што су, једноставно, исувише ојачале па прете да постану локалне силе, друге јер љубоморно чувају своје природне ресурсе и не продају их у бесцење, треће напросто зато што су, као мале а независне, «лош пример» за друге.
Србија има помало од свега овога, али овако слаба, јадна, осиромашена, са окупационом влашћу, заиста не представља никакав проблем великим силама. А англосаксонска агресија на Србију траје, у разним облицима, већ читав век.
Па шта то Србија има тако значајно да би је неупоредиво јачи константно кињили, малтретирали, рушили, уништавали? Искрено – не знам. Не видим то нашу снагу у којој они виде толику опасност. Поготову не у данашњој Србији.
Неки сматрају да је једноставно српски народ означен као «реметилачки фактор», као народ чији се поступци не могу предвидети модерним психо-математичким методама јер често доноси значајне одлуке искључиво на основу емоција. А познато је да се емоције не могу моделирати математичким методама. Како рече покојни Момо Капор: «ми једноставно не можемо да уђемо у њихов компјутер». Ово ми још делује највероватније.
Што год био разлог, англосаксонски атак на Србију траје још од Првог српског устанка. Наполеон је гурнут на Русију да би се осигурао опстанак Османске империје и устанак је пропао.
Србија се ипак коначно ослободила и од тада трају покушаји да се она смањи, по могућству потпуно уништи. Један од циљева Уједињеног Краљевства у Првом светском рату било је уништење или максимално смањење Србије. Постоји званични документ о томе!
Није успело јер је Србија преживела геноцид и Српска војска однела коначну победу. Ако не може силом, употреби лукавост. Свака Србија већа од «београдског пашалука» је за Енглезе «Велика Србија», па је зато направљена Југославија. Кукавичије јаје српском народу за будући нови геноцид.
Британска служба је злоупотребила патриотска осећања народа и организовала пуч од 27. марта. Добили смо Јасеновац, јаме, стратишта у Крагујевцу Краљеву, Земуну… «пријатељске» бомбе наших «савезника» и коначно поново Југославију (кобајаги комунистичку), али уствари опет под контролом једног британског агента.
Један други агент, на платном списку „интелиџент Сервиса“ од раних тридесетих година звао се Анте Павелић…
Међутим, не иде све увек по плановима. Онај кобајаги комунистички ипак је умео да, у оквирима који су му били дозвољени, створи једну проспреритетну и успешну државу. Није та држава живела од страних кредита, као што нас данас лажу.
Живела је захваљујућу успешном пословању у целом трећем свету» и шире од тога. Нема места на Земљи где наши грађевинари нису градили. Нема несврстане државе која није куповала наше оружје, а многе су куповале и нашу технологију. Технологију једне «технолошки заостале земље» Ма хајте молим вас! Али, све је то ипак било под контролом и прст је увек био на окидачу, ако затреба. А Срби су уживали у високом стандарду, безбрижном животу и спавали.
И, одједном се пробудише Срби. Једна реченица је као неколико милиграма иницијалног експлозива изазвала експлозију притајеног незадовољства. Не социјалног, јер га тада још није било, већ неког другог, националног, личног, поносног. Изгледало нам је то тада као да се рађа нека нова Србија, снажна и моћна. Али, прст је већ био на окидачу, само га је требало стиснути.
Активиран је Давно сачињени план разбијања Југославије, сатанизовања српског народа, новог геноцида. План се реализовао, али недовољно успешно. Срби овога пута нису вољно отишли у јаме, бранили су се. Никада им неће бити опроштено што нису пристали на нови, трећи геноцид у 20-ом веку. И колико год били сатанизовани, нису престајали да се бране.
Нехумане санкције су уништиле економију, али Срби су и то преживели. Англосаксонски олош је кренуо у следећу етапу плана – отворену агресију, супротно међународном праву. Скоро три месеца је трајао њихов крвави вампирски пир над 100 пута слабијим непријатељем, али Србија је одолевала. Онда су дошле отворене уцене. Ако не потпишете, неће вас бити, употребићемо све чиме располажемо, ако буде потребно и нуклеарно оружје!
И, Он је схватио да ипак нема ничег пречег од опстанка народа. Српском народу је било доста «победа» у којима су губили значајну масу становништва. Ипак остала је и држава, каква-таква са делом територије окупираном од стране сатанистичке империје, али ипак држава.
Долази следећа фаза, права «уметност» англосаксонске покварености. Ако ни силом не успеш, пређи на подвалу, интриге. Организован је пуч од 5. октобра 2000. и дошла је нова «демократска» власт. Власт чији једини циљ је био да уништи оно што бомбе нису успеле да униште. Економију, банкарство, индустрију, пољопривреду. И, наравно све националне стубове. Војску, Цркву, Академију…
Дошли су неки нови људи, «млади лепи и паметни» (пример њихове младости је Мићуновић, лепоте Чанак, а памети сви до једног). Али један од њих је коначно схватио «да се држава не може градити на издаји» и нешто је зуцнуо, и… одмах је устрељен. Остали су били «паметнији» и држали се задатка.
Држе га се и даље.
И шта нам је чинити? Нема решења на локалном плану, нажалост. Неопходно је комплетно преуређење државе – да она постане стварно држава. Држава која ће бринути о својим грађанима и њиховој будућности. Јер, производња и технологија је неодвојива од других аспеката уређења државе: економије, образовања, васпитања, и на крају крајева моралног стања нације.
Али, то мора да се уради одмах, јер нове фабрике се и могу купити ако се има новац, али једном изгубљено знање се не може надокнадити кад време одради своје.
Како сада ствари стоје, наше нове генерације неће имати ко да научи!
Извор: Факти
Повезано:
Нема коментара:
Постави коментар